INPROCESS Blog

Ema Đokić

Moje zanimanje za psihologiju počelo je i pre nego što sam saznala za njeno postojanje. Tačnije, interesovanje za teme kojima je protkana psihologija u meni je gradativno raslo od detinjstva pa sve do danas. Još kao dete, gledajući ljude oko sebe, pitala sam se zašto ljudi rade to što rade? Kako mama zna da napravi ručak i zašto dečaci igraju fudbal?. U ranoj adolescenciji došlo je do pitanja kako to da ne razmišljaju svi baš isto kao i ja, što se vremenom, kroz iskustvo i saznanje, pretvorilo u šta nas to čini drugačijim od drugih, kad smo naizgled svi isti? Moja privrženost ka psihologiji kao nauci utemeljena je pri prvom direktnom susretu sa njenim idejama i značajem. Ovaj uvid pružili su mi časovi psihologije u drugom razredu srednje škole. Nakon upoznavanja čak i samih osnova ove plemenite nauke, bez sumnje sam znala čemu želim da se posvetim. Na dobrom sam putu, čini se. Trenutno sam na drugoj godini studija psihologije i fascinacija me ne napušta.

Jačanje motivacije za uspeh i rastuća ljubav prema ovoj profesiji zasnovani su pre svega na neverovatnim razlikama koje primećujem u sebi i svom životu već posle godinu dana. Konstantna introspekcija daje mi uvid u drastične promene u svom razmišljanju, odnosima sa ljudima, ponašanju  i sveopštijem, boljem razumevanju mnogobrojih situacija i interakcija. Česta pretpostavka i moje prvobitno mišljenje, jeste da kroz psihologiju sve bolje i bolje razumemo druge ljude, njihova razmišljanja i reakcije. Međutim, studije mi neprestano pokazuju da do razumevanja drugih možemo doći samo kroz razumevanje sebe. Ne mislim, naravno, da kroz prizmu svoje ličnosti treba procenjivati druge, već da put do sirovog suočavanja sa samim sobom predstavlja put do objektivnosti i sposobnosti da nepristrasno procenimo druge. Psihologija nas samo usmerava i popločava ovaj put. 

Još jedan aspekt psihologije koji se ne može zanemariti jeste, naravno, mentalno zdravlje. Problem koji se javlja u našem društvu je ubeđenje da se svaka bolest mora ispoljiti fizički. Masovno širenje ovog uverenja dovodi do toga da ni okruženje ni pojedinci neće primetiti potencijalna mentalna oboljenja dok se ona ne ispolje fizički, kroz agresiju ili drastične promene u ponašanju osobe. Zbog toga je mentalna higijena u našem društvu zabrinjavajuće zapostavljena.
Želim da podignem nivo svesti o važnosti mentalne higijene, mentalnog zdravlja i adekvatne pomoći koja je dostupna. Takođe želim da uklonim socijalno postavljenu etiketu tabu teme sa mentalnih poremećaja, i još više, traženja psihološke ili psihijatrijske pomoći. Znam da moj doprinos možda neće imati veliki uticaj na zajednicu, ali predstavljaće bar mali pomak, a svaki korak je bitan. I svaki život je bitan.

Nevena Batinić

Prvi zvanični susret koji sam imala sa psihologijom dogodio se tokom treće godine srednje škole. Iako sam, kao filolog, poprilično izučavala društvene nauke, psihologija me je zaintrigirala na poseban način. Doživela sam je kao nešto između nauke i filozofije, oblast u kojoj ima dovoljno suvih činjenica, ali i dovoljno prostora za promišljanje, postavljanje hipoteza i kritičko posmatranje. Sve ovo ne čudi, s obzirom na to da psihologija kao svoj glavni predmet ima čoveka, tj. psihu, nešto što je fluidno i u stanju konstantne promene. Psiha je, po mom mišljenju, neiscrpan izazov i predmet istraživanja koji istovremeno ima udela u svim sferama života.

Uporedo sa ovim razmišljanjima, zajedno sa prijateljima sam prolazila kroz sve adolescentske promene i adaptacije koje se mogu odigrati u ovom periodu. Odnosi u porodici, obaveze u školi, prijatelji, veze, viđenje sebe – sve nam je odjednom postalo previše komplikovano i teško, te smo jedni u drugima pronalazili utehu i oslonac. Mnogo ovakvih situacija me je navelo da shvatim koliko kvalitet mentalnog zdravlja može uticati na ceo život i naše odluke, razmišljanja i ponašanja, i probudilo je u meni majčinski instinkt, tj. potrebu da pomognem ljudima u svom životu što više mogu. 

Ne mogu da odredim tačan trenutak u kojem sam odlučila da ću nastaviti školovanje baš u ovoj oblasti, iako mi je bila fascinantna. Osim nje, privlačili su me književnost, žurnalistika i pravo, sfere koje se na svoj način bave ljudima i učvršćivanjem pravde i dobrobiti osoba. Dugo sam se dvoumila između ovih pravaca, ali moja prvobitna fasciniranost i uviđanje značaja mentalnog zdravlja i razumevanja psihe učvrstili su moju odluku. Sada, nakon višegodišnjeg iskustva u ovoj oblasti, još čvršće se pridržavam svojih prvobitnih stavova i pokušavam da skrenem pažnju što više ljudi da vode brigu o sebi. 

Kako da razumemo šta je mentalno zdravlje?

 “Da li zaista znamo sve o mentalnom zdravlju? Kako stres utiče na nas i da li nužno mora biti loš za nas? Važno je da znamo više i pomognemo drugima i sebi!”

Zašto tek sada počinjemo javno da govorimo u mentalnom zdravlju? Pre samo nekoliko godina, bilo bi teško opravdati uključivanje poglavlja o mentalnoj higijeni u opšte rasprave o preventivnoj medicini. Medicinsko-pravni termin “ludilo (interni link koji vodi na blog o destigmatizaciji” korišćen je za označavanje svih “abnormalnih” mentalnih stanja. Takođe, ideja da su mentalne i fizičke bolesti različite i praktično nepovezane bila je široko prihvaćena.

 

 

Podnaslov 1: Mentalna medicina

Ove zablude i beznadežnost, kako za lečenje tako i za prevenciju, dugo su karakterisali medicinski stav prema mentalnim bolestima. Ovaj stav vodio je ka odvajanju mentalne medicine i njenih problema iz predmeta koji su generalno bili centar pažnje čitavog zdravstva. Izgledalo je malo verovatno da će se determinisanost da se spreče bolesti, koja je počela da dominira medicinskom profesijom, uskoro proširiti i u domen mentalne medicine. Danas, međutim, rasprava o sprečavanju bolesti koja ne uključuje poglavlje o mentalnoj higijeni zanemarila bi veoma važno polje preventivne medicine. Shvatanje da razvoj mnogih oblika mentalnih bolesti zavisi u velikoj meri od uzroka koji se mogu sprečiti, bilo je jedno od ključnih prekretnica u shvatanju važnosti mentalne higijene. Osim toga, brz porast psihijatrije i njegovog prihvatanja kao odjeljenja za naučnu medicinu, kao i novo otkrivene mogućnosti za iskorišćavanje njenih resursa u praktičnim pokušajima rešavanja socijalnih problema, razbile su barijere koje su tako dugo i tako efikasno izolovale mentalnu medicinu.


Podnaslov 2: Uticaj socijalne podrške na mentalno zdravlje pojedinaca sa intelektualnim disabilitetom

Pojedinci sa intelektualnim invaliditetom će verovatnije dobiti znatno manje emocionalne podrške od okoline, nego osobe bez invaliditeta. Bez podrške, mogu se osećati usamljeno i depresivno. Jedan od uzroka usamljenosti proizlazi iz činjenice da osobe sa invaliditetom dobijaju većinu svoje emocionalne podrške od strane plaćenih izvora, kao što su npr. negovatelji. Takvi odnosi nisu recipročni, stoga nisu ni delotvorni. Vremenom, oslanjanje na plaćenu podršku smanjuje sposobnost razvijanja recipročnih odnosa sa drugima, čineći manje verovatnim da će neplaćena podrška biti pronađena u budućnosti.

Moramo da ulažemo u pomoć pri razvoju pozitivnih društvenih odnosa sa neplaćenim pojedincima. Takođe treba podstaći, naročito za one koji nemaju individualne podrške, mesta pripadanja i grupnu podršku. Pojedinci sa intelektualnim invaliditetom moraju da se osete kao deo zajednice, da imaju priliku za zdravu i prirodnu interakciju sa drugima i da znaju da postoji mesto na kome se mogu osećati apsolutno prihvaćenim.


Podnaslov 3: Stres

Da li ste znali da stres nije uvek nužno loš? Istina je da visoki nivoi stresa mogu biti negativni po zdravlje i psihu, pa je generalno često preporučeno da se izbegava, ali istaživanja pokazuju da određeni nivo stresa može biti koristan za postignuće. Pokazano je da se učinak povećava sa povećanjem fiziološkog ili psihičkog uzbuđenja (stresa), ali samo do određene tačke. Kada nivo stresa postane previsok, učinak opada.

Takođe, različiti zadaci zahtevaju različiti nivo stresa za optimalni performans. Recimo, teški ili nepoznati zadaci zahtevaju niže nivoe stresa, kako bi olakšali koncentraciju. Za razliku od toga, za zadatke koji zahtevaju izdržljivost ili upornost, viši nivo stresa može biti koristan kako bi indukovao i povećavao motivaciju.

Interna navigacija: Prijavi se na newsletter ukoliko želiš da saznaš više o mentalnom zdravlju i aktivnostima i programima koje sprovodimo.

KONTAKT

Downloads