Težnja ka boljoj budućnosti

Kako da razumemo šta je mentalno zdravlje?

Da li zaista znamo sve o mentalnom zdravlju? Kako stres utiče na nas i da li nužno mora biti loš za nas? Važno je da znamo više i pomognemo drugima i sebi!

Zašto tek sada počinjemo javno da govorimo u mentalnom zdravlju? Pre samo nekoliko godina, bilo bi teško opravdati uključivanje poglavlja o mentalnoj higijeni u opšte rasprave o preventivnoj medicini. Medicinsko-pravni termin “ludilo” korišćen je za označavanje svih “abnormalnih” mentalnih stanja. Takođe, ideja da su mentalne i fizičke bolesti različite i praktično nepovezane bila je široko prihvaćena.

Mentalna medicina

Ove zablude i beznadežnost, kako za lečenje tako i za prevenciju, dugo su karakterisali medicinski stav prema mentalnim bolestima. Ovaj stav vodio je ka odvajanju mentalne medicine i njenih problema iz predmeta koji su generalno bili centar pažnje čitavog zdravstva. Izgledalo je malo verovatno da će se determinisanost da se spreče bolesti, koja je počela da dominira medicinskom profesijom, uskoro proširiti i u domen mentalne medicine. Danas, međutim, rasprava o sprečavanju bolesti koja ne uključuje poglavlje o mentalnoj higijeni zanemarila bi veoma važno polje preventivne medicine. Shvatanje da razvoj mnogih oblika mentalnih bolesti zavisi u velikoj meri od uzroka koji se mogu sprečiti, bilo je jedno od ključnih prekretnica u shvatanju važnosti mentalne higijene. Osim toga, brz porast psihijatrije i njegovog prihvatanja kao odjeljenja za naučnu medicinu, kao i novo otkrivene mogućnosti za iskorišćavanje njenih resursa u praktičnim pokušajima rešavanja socijalnih problema, razbile su barijere koje su tako dugo i tako efikasno izolovale mentalnu medicinu.

Uticaj socijalne podrške na mentalno zdravlje pojedinaca sa intelektualnim disabilitetom

Pojedinci sa intelektualnim invaliditetom će verovatnije dobiti znatno manje emocionalne podrške od okoline, nego osobe bez invaliditeta. Bez podrške, mogu se osećati usamljeno i depresivno. Jedan od uzroka usamljenosti proizlazi iz činjenice da osobe sa invaliditetom dobijaju većinu svoje emocionalne podrške od strane plaćenih izvora, kao što su npr. negovatelji. Takvi odnosi nisu recipročni, stoga nisu ni delotvorni. Vremenom, oslanjanje na plaćenu podršku smanjuje sposobnost razvijanja recipročnih odnosa sa drugima, čineći manje verovatnim da će neplaćena podrška biti pronađena u budućnosti.

Moramo da ulažemo u pomoć pri razvoju pozitivnih društvenih odnosa sa neplaćenim pojedincima. Takođe treba podstaći, naročito za one koji nemaju individualne podrške, mesta pripadanja i grupnu podršku. Pojedinci sa intelektualnim invaliditetom moraju da se osete kao deo zajednice, da imaju priliku za zdravu i prirodnu interakciju sa drugima i da znaju da postoji mesto na kome se mogu osećati apsolutno prihvaćenim.

Stres

Da li ste znali da stres nije uvek nužno loš? Istina je da visoki nivoi stresa mogu biti negativni po zdravlje i psihu, pa je generalno često preporučeno da se izbegava, ali istaživanja pokazuju da određeni nivo stresa može biti koristan za postignuće. Pokazano je da se učinak povećava sa povećanjem fiziološkog ili psihičkog uzbuđenja (stresa), ali samo do određene tačke. Kada nivo stresa postane previsok, učinak opada.

Takođe, različiti zadaci zahtevaju različiti nivo stresa za optimalni performans. Recimo, teški ili nepoznati zadaci zahtevaju niže nivoe stresa, kako bi olakšali koncentraciju. Za razliku od toga, za zadatke koji zahtevaju izdržljivost ili upornost, viši nivo stresa može biti koristan kako bi indukovao i povećavao motivaciju.