Težnja ka boljoj budućnosti

Mindspace – rezultati istraživanja

U sklopu projekta „Mindspace: Mental Health in Youth work“ koji za cilj ima kreiranje priručnika za omladinske radnike/ce, sprovedeno je anketno istraživanje. U njemu su učestvovali mladi u riziku koji su krajnji korisnici omladinskih programa raznih udruženja za mlade, ali i omladinski radnici/ce, mentori/ke i lideri/ke koji sa njima rade. U prethodnoj fazi projekta sprovedeno je šest fokus grupa (tri sa mladima, tri sa omladinskim radnicima/ama) u Nemačkoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji, a dobijeni nalazi dali su smernice za konstruisanje upitnika koje su pripremili psiholozi Inprocessa u saradnji sa kolegama iz partnerskih organizacija.

Upitnici su imali za cilj da dodatno skeniraju potrebe, stavove i kapacitete mladih (i onih koji sa njima rade) u vezi sa mentalnim zdravljem. Takođe, omogućeno je anonimno prikupljanje podataka od većeg broja potencijalnih krajnjih korisnika programa. Dobijeni rezultati namenjeni su daljem dizajniranju i prilagođavanju programa aktuelnim kapacitetima, kako mladih, tako i omladinskih radnika/ca. Fokus oba upitnika bio je na dosadašnjem iskustvu naših ispitanika u vezi sa temama bliskim mentalnom zdravlju mladih, kao i sa odnosom mentalnog zdravlja i omladinskog rada.

Ukupno je upitnicima obuhvaćeno 167 ispitanika iz Srbije, Nemačke i Severne Makedonije, 88 omladinskih radnika/ca, mentora/ki i lidera/ki i 79 mladih ljudi uzrasta od 18 do 26 godina. Podaci su prikupljani od 12.06. do 03.07.2023. godine korišćenjem online upitnika koji su bili distribuirani od strane partnerskih organizacija i njihovih saradnika koji se bave mladima u riziku, putem društvenih mreža.

Rezultati istraživanja omogućili su dobijanje daljih smernica za kreiranje priručnika za omladinske radnike/ce. Analizom podataka dobijenih od većeg broja ispitanika, omogućen je bolji uvid u potrebe, stavove i kapacitete mladih i onih koji sa njima rade, kao i u zajedničke trendove i odstupanja u sve tri sredine iz kojih ispitanici dolaze. Naime, u istraživanju su učestvovali mladi iz tri države, različitog uzrasta, socioekonomskog statusa i obrazovanja od kojih se deo može okarakterisati kao mladi u riziku. S druge strane, u anketi su učestvovali najvećim delom omladinski radnici/ce, vršnjački mentori/ke i socijalni radnici/ce, različitog uzrasta i iskustva, od kojih najveći broj radi sa mladima u organizacijama civilnog društva, sistemu socijalne zaštite i obrazovnom sistemu.

Kada su u pitanju iskustva svih ispitanika u vezi sa lokalnim programima i aktivnostima za mlade, sami mladi većinom smatraju da su oni kreirani u skladu sa njihovim potrebama, za razliku od omladinskih radnika koji su po tom pitanju nešto skeptičniji i u većem broju veruju da postojeći programi nisu u potpunosti usklađeni sa potrebama mladih ljudi u riziku.

I mladi ispitanici i oni koji sa njima rade su saglasni da se pri kreiranju aktivnosti za mlade, mentalno zdravlje mladih ne uzima dovoljno u obzir, osim u Nemačkoj gde je situacija po ovom pitanju ocenjena bolje nego u druge dve države. Osobe iz Srbije i Severne Makedonije koje sprovode razne aktivnosti sa mladima u okviru različitih programa, takođe smatraju da se ni njihovo mentalno zdravlje skoro uopšte ne uzima u obzir kada se planiraju takvi programi i aktivnosti. I ovaj aspekt postojećih programa i aktivnosti ispitanici iz Nemačke većinom su ocenili znatno bolje.

Što se tiče aktivnosti u okviru postojećih programa za mlade koje adresiraju mentalno zdravlje mladih, one su osrednje ocenjene od strane onih koji rade sa mladima u sve tri države. S druge strane, mladi, naročito iz Severne Makedonije i Srbije, ocenjuju korisnost ovih aktivnosti značajno lošije nego njihovi vršnjaci iz Nemačke.

Kada je rad sa mladima u pitanju, i mladi i osobe koje rade sa njima, a koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem, u velikoj meri prepoznaju značaj poznavanja načina na koji funkcionišu emocije. Ne samo da smatraju da bi oni koji rade sa mladima trebalo da razumeju načine na koje emocije mladih utiču na ponašanje, mišljenje i odnose sa drugima, već veruju da bi i mladi trebalo da ovladaju ovim znanjima. S tim u vezi, obe grupe ispitanika smatraju da se mladi danas u velikoj meri susreću sa emocionalnim problemima i da bi za sve bilo važno da nauče zdrave načine nošenja sa teškim emocijama.

Takođe, većina onih koji rade sa mladima se složila da bi omladinski radnici/ce trebalo da pružaju neki vid podrške mladima kada je njihovo mentalno zdravlje u pitanju. Iako se većina njih donekle slaže da bi neprofesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja kao što su i oni sami trebalo da drže radionice sa mladima koje se tiču upravo mentalnog zdravlja, neophodno je jasno definisati nadležnosti i granice delovanja kako bi se osigurala dobrobit i bezbednost svih uključenih strana.

Najveći deo omladinskih radnika i drugih ispitanika koji rade sa mladima, procenjuje nivo sopstvenih znanja i praktičnih veština iz oblasti mentalnog zdravlja kao umeren i pokazuju veliku zainteresovanost za ovladavanjem novim znanjima koje bi pozitivno uticale i na njihovo, i na mentalno zdravlje mladih ljudi sa kojima rade. Takođe, veliki deo njih bi veoma želeo da ovlada veštinama pružanja prve psihološke pomoći kako bi bili u stanju da pomognu mladima koji se nalaze u psihološkoj krizi.

Načelno, 86% omladinskih radnika/ca i drugih koji rade sa mladima se izjasnilo da bi pohađalo obuku u vezi sa mentalnim zdravljem u omladinskom radu.
Kada je zainteresovanost mladih za učestvovnje na radionicama u pitanju, skoro 85% mladih je veoma ili u potpunosti zainteresovano da ovlada veštinama i znanjima koje bi pozitivno uticale na njihovo mentalno zdravlje.

Ovo istraživanje omogućilo je poređenje podataka dobijenih od mladih sa jedne, i onih koji sa njima rade sa druge strane, uzimajući u obzir i različite sredine iz kojih svi oni dolaze. Rezultati analize tih podataka omogućiće prilagođavanje programa koji kreiramo aktuelnim potrebama i kapacitetima svih uključenih strana.

Zvanični izveštaj istraživanja dostupan je ovde

Projekat „Mindspace: Mental Health in Youth Work“ je finansiran sredstvima Evropske unije. Izneseni stavovi i mišljenja su stavovi i mišljenja autora i ne moraju se podudarati sa stavovima i mišljenjima Evropske unije. Evropska unija ne može se smatrati odgovorna za njih.